Create a Joomla website with Joomla Templates. These Joomla Themes are reviewed and tested for optimal performance. High Quality, Premium Joomla Templates for Your Site
         

Transurfing

Talasi

Biljana Janković

„Brod Dobre namere“ i Kamenko Rašeta u dubinama čoveka

„Brod Dobre namere“ zaronio je u ono što se najteže otkriva i od čega mnogi beže – dubine jednog čoveka. Sve ono što nije iz dubine, nikada neće dotaknuti dubinu drugih. Ako naše reči nisu iz dubine, nećemo dotaći dubinu drugih.

KR 1

 

Sa nama na Brodu je Kamenko Rašeta, čovek koji je svoju dubinu detaljno istraživao i u pismu majci izneo na površinu sve svoje doživljaje, susrete, razmišljanja, strahove, želje, tugu, nadanja, bes, ljubav, radost, nemoć, bol…


BJ: Većina ljudi, čak i onih najotvorenijih, svoje tajne i najdublje misli čuva samo za sebe ili vrlo uski krug ljudi. Vi ste se, Kamenko, u svojoj knjizi „Čudesni svijet kontajnera“ ogolili „do koske“ majci i celom svetu. Jesam li u pravu?
KR: U potpunosti ste u pravu.

 

 


BJ: Raspad Jugoslavije doživeli ste vrlo lično i rekla bih, tragično. U knjizi čitalac stiče utisak da je sa raspadom zajedničke države počeo da se raspada i vaš život. Možete li iz današnje perspektive da mi odgovorite, da li smatrate da ste isuviše dozvolili okolnostima da upravljaju vašim životom?
KR: Raspad Jugoslavije je, bez sumnje, tragična činjenica - zbog nametnutog modela raspada: u krvi do koljena, nasilnim i bolesno-nehumanim raseljavanjem čitavih naroda iz svojih domova, gradova, zavičaja, sa svoje zemlje (iz svog rodnog ili dugotrajnim življenjem priraslog prirodnog okruženja), pljačkom - od strane nacionalističko-vjerskih i fašističkih bandi - svega što je pošten čovjek stvorio tokom svog života, brutalnom pauperizacijom najvećeg broja njenih stanovnika i, naposlijetku, naturanjem - svima - bezdušnog lihvarsko-materijalističkog ekonomskog i društveno-političkog uređenja i opako-surovog kapitalističkog životnog obrasca.


Da, s raspadom zajedničke države, počeo se raspadati i moj život i moja porodica, kao i stotina hiljada drugih pojedinaca i familija, što je u direktnoj uzročno-posljedičnoj vezi s gore rečenim.

Brod Dobre namere i Srđan Katić na talasima poezije

Brod Dobre namere, sasvim namerno zaplovio je talasima poezije sa Srđanom Katićem, autorom knjige  „Brodolom nad borama“.

Srđan je realan, direktan, duhovit i dosetljiv, svakome i svima u brk sve kaže i pokaže kroz svoju poeziju i aforizme. To čini biranim rečima punim nade, istine i boli, mudrosti, snova i ljubavi.

Srdjan 11

 

BJ: Šta te pokreće?

SK: Iskreno - sve. Ja od svega umem da napravim nešto.

 

" Biće da je tako, pa čak i ako nije,

U sebi se čovek zadržati ne može;

Sve što mu usna, il' što oko skrije,

Odumire tamo duboko ispod kože. "

 

BJ: Imaš li kamen spoticanja?

SK: Imam ih još nekoliko u džepu. Inače sam od drugih napravio mnogo pesama. 

 

BJ: Kako ti pokrećeš talase?

SK. Moje je čelo mirno. Mada sam mornar, dobar moreplovac, tako da sam i znoj dresirao, pa mi je sve ravno. 

 

„Opet mi je, jutros, neko narav dir'o,

Pa se važan pravi, a još se šepuri;

Sam sam kriv jer nisam dig'o sidro,

Meseče, sad će Sunce da te najuri!“

Dela, a ne reči!

Skoro sam na Internetu naletela na ovu priču...

briga o starijima"Bila jednom jedna slabašna starica koja je, kada je njen voljeni muž umro, otišla da živi sa sinom, snajom i unukom.
Svakog dana njen vid i sluh su se pogoršavali. Ponekad su se njene ruke toliko tresle da bi se grašak iz njenog tanjira otkotrljao na pod, a supa iscurila iz tanjira. Sin i snaja nisu mogli da joj pomognu, ali ih je nervirao nered koji je pravila.

I jednog dana su rekli – što je mnogo, mnogo je, pa su za nju postavili mali sto u ćošku pored ormara za metle i dali joj da tamo sama jede sve obroke.
Za vreme jela, ona bi ih gledala sa drugog kraja sobe, očiju punih suza, ali oni teško da su razgovarali sa njom, osim što bi je grdili kad bi joj ispala kašika ili viljuška.


Jedne večeri, upravo pre večere, mala djevojčica je sedela na podu igrajući se sa kockama.
"Šta to praviš? - upitao ju je otac ozbiljno.
"Pravim mali sto za tebe i mamu" - odgovorila je, "Tako da možete sami da jedete u ćošku kada ja budem velika."
Otac i majka su zanemeli i to je izgledalo kao da traje celu večnost. A onda su počeli da plaču.

Dok masa ne zatalasa, ostaće masa

Brod Dobre namere zaplovio je sa sjajnim piscem aforizama, visprenim i duhovitim Nenadom Maksimovićem.  

nenad maksimovic5

Osnovni motiv njegove zbirke aforizama „Pao mi šećer„  je da je smeh jednako zdravlje i zato  čitaocima nudi britke, satirične, duhovite, sažete i sabrane misli koje im izazivaju bujice smeha.

Moglo bi se reći da ne postoji društveno i lično pitanje iz današnjeg vremena i prostora a da se njime nije pozabavio Nenad Maksimović. Radeći na njima on sledi liniju satirične meditacije, opservira situaciju prisutnog nereda svagda i svugde, čak i na društvenim mrežama gde se veoma često stvaran život umotava u satiričnu bajku, u romeojulijevsku priču, u dečiju pesmaricu – maštalicu:

"Na svakoj društvenoj mreži je imao ljubav svog života.“

 

BJ: Verujete li u čuda?
NM: Da. Život je čudo. Svi se čudimo kako živimo.
 
BJ:Volite li da maštate?
NM:Samo je mašta idealno mesto za život, sve ostalo je šarena laža.

Kad pesme iz srca iskoče i zaplove na Brodu Dobre namere

Jelica„Kada se na jednom mestu nađu iskustvo, bogata imaginacija i britak um, nastaje poezija poput praska lepih misli, ispisanih rukom Jelice Crnogorčević“ u recenziji Jelicine knjige „Između dva nesna“, navela je Verica Sekirarski, glavni kapetan lađe „Književna omladina Srbije“ sa kojim se „Brod Dobre namere“ uvek rado sretne u moru književnosti i lepote.

 

BJ: Kažu da je poezija nebeski med što teče iz nevidljivih saća što ih stvaraju duše. Šta je to što je tvojoj duši dalo pero u ruke?
JC: Mojoj duši pero u ruke dale su patnja, životno iskustvo, mudrost, znanje i pored svega, ono što je pokretač svega u mom životu, a to je ljubav. Od kad znam za sebe, znam za knjigu. Knjige su me opčinjavale od najranijeg detinjstva do danas. Trebalo je mnogo godina od bajki koje sam čitala kao dete, preko hiljada različitih knjiga koje sam upijala tokom života, da u meni sazri ideja da i sama nešto napišem. Možda se nisam usuđivala da ranije krenem, jer sam poznavajući svetsku književnost smatrala da su sve lepe pesme već napisane, međutim sada verujem da svaki čovek treba da kaže i iskaže šta misli i oseća, jer je svaki čovek poseban i jedinstven i ako želi da piše, treba da piše. Ako ima potrebu i nadahnuće biće mu sigurno lepše i lakše ako se izrazi kroz pesmu.

Ključ za preživljavanje puberteta - Vodič za roditelje: Kako vaspitavati tinejdžere i sačuvati svoje živce - I DEO

Dragi čitaoci, čim su vam pred očima ovi redovi i vas je „muka“ naterala da pokušate da pronađete neki novi trik da izađete na kraj sa svojim tinejdžerima. Potpuno vas razumem. Isto sam radila. U želji da pomognem sebi da „preživim“ pubertet analizirala sam i istraživala i sebe i literaturu, konsultovala druge roditelje i opet došla u situaciju da moram da brojim do 10 uz „slatki“ komentar moje voljene tinejdžerke: „ E mama, džabe ti sve te tvoje knjige“. Ha, oni TAČNO znaju šta da vam kažu kako bi vas dodatno iznervirali. Ali, nije bilo džabe! Pronašla sam KLJUČ za preživljavanje puberteta i sad vam ga dajem na dlanu.

 teens

Pred vama je vodič za roditelje koji zajedno sa svojim tinejdžerima prolaze kroz ludo doba svoje dece - pubertet, doba koje nije lako ni za decu, ni za roditelje. On će vam pomoći da razumete tinejdžere, da stvari sagledate u pravom svetlu, da prepoznate šta je uzrok njihovog ponašanja, da naučite da ih usmeravate i pri tom – sačuvate svoje živce. Shvatićete da vaše do juče dobro dete nije nestalo, iako sada viče, pravi razne probleme, „bleji“, neće ništa da uradi i ignoriše vas. Sve je to prolazna faza, a to znači da je i pubertet – prolazna kategorija! A? Kakvo olakšanje za sve nas!!! Pitanje je samo mogu li se (relativno) lako preživeti te lude godine? Verujte mi, odgovorno tvrdim da mogu - uz korišćenje ključa koji vam upravo nudim.

Nocebo i slatka mala

nocebo

 

Juče sam bila na sistematskom pregledu. Bogu hvala, zdravlje me dobro služi i jedino što moram da popravim je gvožđe jer je malo plimatizovano  ( čitaj palo), a da prihvatim – da imam centimetar manje?!

Čim sam uhvatila slobodne trenutke kod kuće, predveče, lap top je bio u krilu i krenulo je surfovanje na napred zadate teme…

„Internet je Ćudo“, rekao je jedan simpatičan Beograđanin pre par godina.

 

Sve sam našla vezano za problematiku rešavanja gvožđa, šta treba jesti, piti, da treba šetati, al' mi je fokus pre svega bio na svim problemima koje njegov nedostatak izaziva.

A-haa, znači ovo nije prolećni umor kod mene, i to što mi se spava ujutru nema veze za 6 sati sna nego sa gvožđem – kontala sam.  Pa saveti, uzmi ovo, ne uzmi ono…sve mi se pomešalo dok nisam shvatila da PRETERUJEM! Gvođe se lako sređuje i nije da mi se to već nije pre dešavalo ( u trudnoći), pa zašto me sad „fata“ što ne treba. Pa zbog NOCEBO efekta!

Nedavno istraživanje koje sam dobila pokazuje da je nocebo - verovanje da će se nešto negativno dogoditi, delotvornije od placeba - verovanja da će se nešto pozitivno dogoditi ( 33-55% ostvarenja za placebo naspram 55-95% kod noceba). Iz ovoga sledi da su ljudi duplo podložniji negativnoj sugestiji!!!

Recept za ljubav

handsloveU životu postoje samo dve stvari koje se deljenjem umnožavaju: ljubav i sreća. I kao što samo srećan sreću deli, tako samo onaj ko u sebi ljubavnosi, može ljubav i dati.
Ali, šta ako nema kome? Kako pronaći odgovarajućeg partnera i pravu ljubav?
Ne mogu vam dati krila da poletite i sa visine bacate amorove strelena koga želite, al vam mogu dati recept za ljubav koji vam može pomoći da je i zatvorenih očiju pronađete. Jer ljubav se pronalazi samo pogledom iznutra.

Skupo ovo naše besplatno školstvo

Ovih se dana društvenim mrežama zavrteo video o školama o Finskoj. Inspiracija za to je sigurno bio početak nove školske godine u Srbiji koji nas je sve podsetio da se obrazovni sistem kod nas već decenijama  menja  – ali na gore!

Talasi škola1Neću govoriti o uždbenicima čiji se izdavači menjaju svake godine tako da od starijeg brata, sestre ili druga ne može skoro ništa da se nasledi ili nabavi, niti ću pominjati „jeftine“ sveske  (sa providnim listovima) već od 10 dinara koje su reklamirali svi supermarketi kod nas a kojima možemo svoju decu povoljno i „kvalitetno“ da opremimo za školu! Neću pominjati ništa što udara po džepu ( u velikom broju osiromašenih ) roditelja jer je to neka druga tema.

Kad ne znaš da postoji nešto bolje, možda možeš biti zadovoljan sadašnjim stanjem stvari, ali ne postoji škola, sistem ili program koji mogu da „zarobe“ radoznale umove koji se svesno bude. A sve je više probuđenih „bivših đaka“ koji, zbog svoje dece, više ne mogu i ne žele da ćute. U ime tih „bivših đaka“ koji i dalje dobrovoljno uče i rade na sebi, zbog bolje budućnosti naše dece,  otvoreno i glasno želim da poručim svima da NAŠE ŠKOLSTVO MOŽE DA BUDE MNOGO BOLJE  i da je KRAJNJE VREME ZA PRAVE I SUŠTINSKE PROMENE u našem sistemu obrazovanja!

„Najbolje  vreme da se zasadi drvo bilo je pre dvadeset godina. Drugo najbolje vreme je sada“ ~ stara kineska mudrost

Talasi donose promene

Biljana i Kiper1Vrištala sam kad sam dobila poziv da pišem za RYL. Bukvalno!
 
Sedela sam u parku sa svojom kucom, malim belim nemačkim špicom, kad sam primetila da nam prilazi pas Lutalica. Naravno moj Kiper je odmah krenuo da laje ( nije miran na gazdaricu ;) ) i ja sam ga podigla u naručje i okrenula na drugu stranu jer ga tako obično smirim. Ali ne i ovog puta. Lutalica je krenula ka nama i krenula da skače na nas. Ja – u panici! Igram kolo i sve podvriskujem! To znači da se vrtim u krug pokušavajući od Lutalice da se sklonim, a svog kucova da umirim.
 
 Lajava psa brže umiri jedan komad hleba nego hrpa kamenja. Vladika Nikolaj Velimirović

Ceo park gleda šta se dešava. Zabrinuta majka jednog deteta napokon mi „pomaže“:
„Hoćete li se skloniti odavde. Što se vrtite oko nas?“
„Izvinite“, kažem. Sklonila bih se ja, al ne mogu od gospodina Lutalice koji se zalepio za mene i Kipera.

Pomogao mi je jedan PRAVI  gospodin i džentlmen koji  mi je takođe rekao da moram da se sklonim od Lutalice, al' ga je pritom animirao tako da sam mogla da odem. Javno mu se zahvaljujem!
 
Sve što se desilo u par minuta stalo je na trećinu ove stranice. Ali lekcije koje sam izvukla iz celog ovog događaja, čim sam se presabrala, smirila i o svemu porazgovarala sa najbližima, pa sa samom sobom,  mogle bi u knjigu da stanu kad bi se detaljno obrazlagale. Možda je jednom i napišem ;), al' ću sad dati glavna poglavlja, pardon – lekcije, koje i sama još uvek usvajam.

Lekcija #1: Oluju ne možete  umiriti, jedino što možete jeste umiriti sebe. Oluja će svakako proći! NA
Kad se desi bilo kakva frka – panika, nije lako ostati miran. Zato je potrebno i u „mirnodopskim uslovima“ trenirati - samoposmatranje. To znači posmatranje svega što je u nama i izvan nas i to kao da se dešava nekom drugom. To je osnova svesnog življenja koje nosi neverovatne promene ka opuštenijem i radosnijem življenju.

Zato talasam!

U svojoj knjizi „20 koraka prema napred“ Horhe Bukaj ( Jorce Bucay)  je savršeno precizno definisao zašto i ja volim da inspirišem ljude na pokret, promenu, osmeh i vraćanje sebi! Divan je osećaj prepoznavanja u drugima, pa bili to likom i delom naši prijatelji ili sasvim nepoznati ljudi, pisci, deca i / ili odrasli!

Biljana surfer5Hvala vam što talasajući zajedno pokrećemo cunami promena, ljubavi, mudrosti, znanja i radosti za sve nas! Uživajte u odlomku iz napred navedene knjige koju vam od srca preporučujem. 

Biljana & Udruženje Talasi

„Otkad sam počeo pisati … pokušavam svaku svoju reč pretočiti u ideje, razmišljanja i predloge koje sam smatrao korisnima na svom putu i koje bi zato mogle pomoći drugima koji prolaze slična prostranstva u svojoj potrazi. U svakoj sam knjizi pokušavao učiniti ono što radim i tokom čitave doktorske karijere: s jedne strane  da upalim maleno svetlo, možda naivno ili beznačajno, s namerom da pomognem drugima da rasvetle mračna područja na koja nailaze na svom putu, i s druge strane da ponudim onu vrstu pomoći koju sam sâm trebao u mnogim teškim trenucima.

Hteo sam da doprinesem tom spoljašnjem podsticaju, katkad neophodnom, kako bih povratio uverenje da ono što dolazi može biti i biće bolje; misao, rečenicu ili reč koja deluje kao pozitivan detonator za svakoga pojedinačno i zato za sve nas.

Pokrenite talase, prijavite se za događaj


Pokrenite talase, prijavite se za događaj
E-mail:*
Telefon za kontakt:*
Odaberite događaj*
Vaša poruka:
Copyright © 2016. Udruženje "Talasi" - "Waves" Association